Skip to main content

Teško je ne biti belac. Ni muškarac. Biti transrodan. Šta da si sva tri u 20. veku?

Zamisli:

Ti si Marša P. Džonson. Rodila si se 1945, kada se okončao rat. Očekuju da izgledaš onako kako ne voliš. Imaju problem sa tim koga voliš. Shvataš: rat mora da počne. 

foto: https://bit.ly/tatlerMarshaPJohnson

Tako je Marša odlučila da se posveti aktivizmu za trans prava i bude jedna od predvodnica Stounvolske revolucije 1969. Dok je ovime pomogla više ljudi nego što bi većina za ceo život, Marša nije ovde stala. 

Zajedno sa Silvijom Riverom osnovala je STAR (Street Transgender Action Revolutionaries), organizaciju koja je omogućavala smeštaj za kvir ljude i seks radnike_ce koji_e su bili beskućnici_e Menhetna.

Bila je i dreg kraljica (zato je i rekla da se P u njenom imenu odnosi na njen rod, “pay it no mind” (ne daj mu značaja)) koja je aktivno nastupala od 1972. do devedesetih, a pored svega toga borila se i protiv side sa ACT UP organizacijom.

U julu 1992. njeno telo pronađeno je u Hadson reci. Maršina porodica kaže da je imala ranu na zadnjem delu glave, a i da je bila redovno maltretirana, dok policija kaže – samoubistvo. 

Deset godina kasnije uzrok smrti promenjen je na “nepoznat”, a tek jednu dekadu nakon toga slučaj je ponovo otvoren i razmatra se mogućnost da je ubijena.

Pogledaj:

Andrea Dženkins, prva trans crnkinja koja je postala podpredsednica gradskog veća u Mineapolisu 2017. godine.  Dok njen rodni i rasni identitet nemaju veze sa tim koliko dobro će obavljati posao, definitivno garantuju da ima izraženu empatiju današnje vreme kada su transfobija i rasizam i dalje prošireni.

Foto: https://bit.ly/AndreaJenkinspride

Poput Marše, Andrea ima interese koji dosežu dalje od njenog posla – piše poeziju i bavi se istorijom.

Čitaj

Miss Major, poznata kao i “Mama”, jedna je od najznačajnijih trans aktivistkinja danas. Činjenica da je jednom bila beskućnica i da je bila čak i u zatvoru podstakla ju je da bude tako strastvena u svom radu.

Foto: https://bit.ly/missmajoratpride

Pridružila se projektu koji se bavi pravdom za transrodne i interseks ljude (Trans Gender Variant and Intersex Justice Project (TGIJP)) 2005. Tamo je postala koordinatorka, kasnije i izvršna direktorka, predvodeći borbu za trans žene u zatvoru, koje su često završavale u muškim ćelijama.

Grad Mančester je 2019, pola veka nakon Stounvolske revolucije, predstavio prajd zastavu koja uključuje 5 novih boja: tri boje sa trans zastave, kao i crnu i braon koje odaju počast ovim ženama ali i ostalim kvir ljudima koji nisu belci.

Ovo je bio kontroverzan potez i mnogi članovi_ ce LGBTQIA+ ga nisu razumeli, ali, kako kažu iz Mančester Prajda, to je jedini način da dođe do promene.

Rasne manjine u zajednici doživljavaju pojačanu diskriminaciju i fetišizaciju čak i od strane ostalih članova. Dodavanje strelice na dobro poznatu zastavu je najmanje što možemo uraditi da proširimo svest o onima koji su spasili milione života.

Mina Kovačević